Kakav dosadan, a opet zanimljiv dan
I tako, i danas sam bila u školi. Moja škola je ustanova, zapravo to je roza ustanova s velikim prozorima koji imaju zelene okvire i velikim zelenim krovom. Moja škola je... hm, pa posebna je. To sigurno. Posebna je, a sad se vi vjerojatno pitate zašto. Nema problema, ja ću vam reći. Zbog ljudi koji su u njoj. Ima ih jako puno (osim u ono doba gripe, onaj prijelaz između prvog i drugog mjeseca, uh, tada nas ima manje od pola...), i oni su stvarno super. Doduše, nisu svi tako jako super, ali skoro svi su super. Poznam stvarno puno ljudi, najviše njih upoznala sam u školi (to je jedna od onih dobrih strana škole), i svakodnevno ih viđam i zapravo da nema njih bilo bi mi jako dosadno...
Danas se zapravo na satovima nije dogodilo nešto posebno zabavno, bilo je zanimljivo na glazbenom - nešto smo lupali tamburinima i zvečkama, ali su se svi izgubili, ipak je pjesma bila jako teška. Bilo je zanimljivo na velikom odmoru, zapravo bilo je dosta smiješno. Ah, taj moj 8.b... zapravo danas su glavni akteri bili dečki, ali to zapravo sad nije važno. Ti dečki su stvarno super (ako sad ovo čitate, nadam se da imate lice s velikim velikim osmijehom!), i danas su oni igrali nogomet. I onda je došla nastavnica pa su skrivali lopticu da im je ne bi uzela (na kraju i nije) i onda smo se mi tamo okupljeni jako jako dobro nasmijali... A, sjetila sam se. Bilo je zanimljivo i na satu TZK-a, radili smo gimnastiku. I to mi ide (dobro, većina stvari, ali i ne može se reći da je to baš neka prava gimnastika). Radili smo vježbe na parteru, stoj na rukama, leteći kolut (e, to je baš super, još kad netko padne glavom na loptu, onda se smijemo...), vježbe na karikama... i na kraju smo igrali nogomet. Posebno cure, a posebno dečki... Nama, curama, ide bolje! He-he!
digg it
del.icio.us
Ja sam Lucija.
Imam 13 godina.
Rođena sam 31.01. godine 1994., pa sam zato vodenjak.
Imam brata, i sestru.
Idem u školu...
Volim sve i svašta...